Галерије

Галерије (* рођен око 250. године, умро 311. у Сердици) или пуним именом Гај Галерије Валерије Максимијан био римски цар од 305. до своје смрти, 311. године. Поред Диоклецијана, био је један од римских тетрарха.

Живот

Напредовање до царског положаја

Галерије је био илирског порекла и потицао је из околине Сердике. Рођен је око 250. године, и започео је своју војну каријеру под Аурелијаном, а служио је и под Пробом. Истакао се као способан војник и добијао је највише почасти.

1. марта 293. године, Диоклецијан је, успоставивши систем тетрархије, за свог савладара на Истоку, са титулом цезар изабрао Галерија. Галерије је тада напустио своју прву жену и оженио се Валеријом, Диколецијановом кћерком. 294. Галерије је ратовао у Египту и 295. код Ктесифона се борио против Сасанида. 297-298. године Галерије је победио краља Нарзеса, због чега је подигао своју тријумфалну капију у Солуну. После Диоклецијановог повлачења, 305. године, Галерије је дошао на његово место са титулом августа. За свог цезара изабрао је Максимина Дају. У међувремену, Констанције Хлор је постао август на Западу. Галерије се, ослањајући се на Севера II, надао да ће после смрти Констанција Хлора завладати самостално читавим Царством. До тога није дошло, будући да је то спречио син Констанција Хлора, Константин Велики.

Галерије је покушао да поврати своје позиције инвазијом Италије 307. године, када је напао Максенција. Али, овим ништа није постигао. Онда је уздигао свог пријатеља Лицинија до положаја августа. Галерије је умро 311. г.н.е у Сердици (данашња Софија у Бугарској) страшном смрћу. Наиме, тело му се распадало и заударало од неке полне болести. Лактанције каже да је заударала не само палата него и читав град. Био је познат као хедониста и блудник, па не чуди овакав његов крај. Прерана смрт (није дочекао да се након 20 година повуче са престола) омела га је да се повуче у своју утврђену палату, коју је саградио недалеко од Зајечара, да ту проведе старост као што је урадио Диоклецијан.

Галерије и хришћани

Галерије је важио, нарочито код Лактанција (омиљеног учитеља Константина Великог), за једног од највећих прогонитеља хришћана. Галерије је прогањао хришћане још док је Диоклецијан владао, а касније је, као август, само наставио са том политиком. Последње едикте о прогону хришћана издао је управо Галерије, почевши од 303. године. 30. априла 311. године, мало пре његове смрти, Галерије је ипак издао један едикт о толеранцији према хришћанима, вероватно под утицајем тешке болести која га је споро убијала (највероватније се радило о некој врсти рака). Тако је хришћанство постало дозвољена религија, док год није угрожавало успостављени поредак.