Пређи на садржај

Давид Цроненберг

Извор: Wikipedija
Давид Цроненберг
Цроненберг на додјели награда Гение 2012. године
Биографске информације
РођењеДавид Паул Цроненберг
15. 3. 1943. (1943-03-15) (доб: 81)
Торонто, Онтарио, Канада
СупружникМаргарет Хиндсон (1970–1977; 1 дијете; развод)
Царолyн Зеифман (1979–2017; њена смрт; 2 дјеце)
Дјеца3, укључујући Брандона
Професионалне информације
Занимањережисер, продуцент, сценарист, глумац
Опус
Дјелатни период1966–
Знаменита дјела

Давид Паул Цроненберг (Торонто, Онтарио, 15. ожујка 1943.) канадски је филмски редатељ, сценарист, глумац и продуцент. Један је од главних зачетника жанра тјелесног хорора (енгл. body horror), жанра који истражује људске страхове од тјелесних трансформација и инфекција. У својим филмовима обично психолошки аспект повезује с физичким. Прву половица каријере обиљежили су му хорори и знанствена фантастика, док је у другој фази свој рад проширио изван тих жанрова. Слови за најпровокативнијег наративног редатеља енглеског говорног подручја.[1]

Животопис

[уреди | уреди извор]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Давид Цроненберг рођен је у Торонту, гдје и данас живи. Син је пијанистице Естхер Сумберг и књижевника и уредника Милтона Цроненберга.[2] Почео је писати још као дијете. Горљив интерес за знаност довео га је до студија природних знаности на Свеучилишту у Торонту, али се тијеком прве године пребацио на енглески језик и књижевност. Фасциниран филмом Wинтер Кепт Ус Wарм (1966.), колеге студента Давида Сецтера, развија интерес за филм и ради два 16 мм филма (Трансфер и Фром тхе Драин). Након што је годину дана путовао Еуропом, враћа се у Канаду 1967. и дипломира као један од најбољих у генерацији.[3]

Каријера

[уреди | уреди извор]

У својим првим дугометражним филмовима Стерео (1969.) и Злочини будућности (1970.) обрађује омиљене теме: Сексуалност, експерименти над људским тијелима, медицина и психоанализа.

Раних 70-их продуцирао је бројне телевизијске филмове. Вратио се режирању с филмом Трнци (1975.). Овај филм и сљедећа два, Бјесноћа (1977.) и Младунци (1979.) мјешавина су хорора и знанствене фантастике и доносе Цроненбергу статус култног редатеља. 1981. године остварује први велики комерцијални успјех с филмом Скенери. Двије године касније режира Видеодром (1983.), филм о моћи медија с Јамесом Wоодсом у насловној у улози. Успоредо с Видеодромом ради на екранизацији истоименог романа Степхена Кинга Зона Смрти (1983.) с Цхристопхером Wалкеном.

Међународно признање добити ће филмом Муха (1986.), обрадом филма Курта Неуманна из 1958..

У својим каснијим филмовима напушта жанр хорора и знанствене фантастике, а да притом задржава властити стил. Смртоносни близанци (1988.) бави се односом између два брата која глуми Јеремy Иронс. Цроненберг наводи Wиллиама С. Бурроугхса и Владимира Набокова као особне утјецаје.[4] Године 1991. екранизирао је славни Бурроугхсов роман Голи ручак који је сматран неприлагодљивим филмском медију.

1996, Давид Цроненберг обрађује другог култног писца, Ј. Г. Балларда, и режира Судар, филм о сексуалној фасцинацији прометним несрећама. Филм је добио посебну награду жирија на Филмском фестивал у Цаннесу. Фасциниран односом човјека и технологије, 1999. ради еXистенЗ са Јудом Лаwом, у којем истражује границе између стварног свијета и виртуалне стварности. У Пауку (2003.) бави се умом схизофреничара којег глуми Ралпх Фиеннес.

Повијест насиља (2005.), адаптација је истоименог стрипа с Виггом Мортенсеном. Руска обећања (2007.), филм о руској мафији у Лондону, први је Цроненбергов пројект у цијелости направљен изван Канаде.

Опасна метода (2011.) филмска је верзија представе Тхе Талкинг Цуре Цхристопхера Хамптона. и говори о супарништву између психоаналитичара Царла Густава Јунга и Сигмунда Фреуда.[5][6]

Његов филм Цосмополис (2012.) конкурирао је за Златну палму на Филмском фестивал у Цаннесу.[7][8]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Српски назив Изворни назив Редитељ Сценариста Продуцент Глумац
1969. Стерео Стерео Да Да Да Не
1970. Злочини из будућности Цримес оф тхе Футуре Да Да Да Не
1975. Паразити убице Схиверс Да Да Не Да
1977. Побеснела Рабид Да Да Не Не
1979. Брза дружина Фаст Цомпанy Да Да Не Не
1979. Легло Тхе Броод Да Да Не Не
1981. Контролори Сцаннерс Да Да Не Не
1983. Видеором Видеодроме Да Да Не Да
1983. Зона смрти Тхе Деад Зоне Да Не Не Не
1986. Мува Тхе Флy Да Да Не Да
1988. Кобни близанци Деад Рингерс Да Да Да Да
1991. Голи ручак Накед Лунцх Да Да Не Не
1993. Г. Батерфлај M. Буттерфлy Да Не Не Не
1996. Судар Црасх Да Да Да Не
1999. Егзистенција еXистенЗ Да Да Да Не
2002. Паук Спидер Да Не Да Не
2005. Насилничка прошлост А Хисторy оф Виоленце Да Не Не Не
2007. Заклетва Еастерн Промисес Да Не Не Не
2011. Опасан метод А Дангероус Метход Да Не Не Не
2012. Космополис Цосмополис Да Да Да Не
2014. Мапе до звезда Мапс то тхе Старс Да Не Не Не
  1. Ј. Хоберман (17.свибња 2005.). „Хисторицал Оверсигхт”. Тхе Виллаге Воице. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-29. Приступљено 18.свибња 2011. 
  2. „Давид Цроненберг Биограпхy (1943–)”. Филмреференце.цом. Приступљено 19.свибња 2011. 
  3. Неw Yорк Тимес (8. сијечња 2012.). Давид Цроненберг: Фулл Биограпхy. Фром Алл Мовие Гуиде. Преузето 1.српња 2012.
  4. Броwнинг, Марк (2007) Давид Цроненберг: аутхор ор филм-макер?. Интеллецт Боокс. ИСБН 1-84150-173-5, ИСБН 978-1-84150-173-4
  5. „Вигго Мортенсен Реплацес Цхристопх Wалтз Ас Сигмунд Фреуд Ин Давид Цроненберг'с 'Тхе Талкинг Цуре'”. Тхе Плаyлист. 9.ожујка 2010.. Приступљено Маy 18, 2011. 
  6. „Кеира Книгхтлеy Такес Тхе Талкинг Цуре”. Емпире. 23.просинца 2009.. Приступљено Маy 18, 2011. 
  7. „2012 Оффициал Селецтион”. Цаннес. Приступљено 19.травња 2012. 
  8. „Цаннес Филм Фестивал 2012 лине-уп анноунцед”. тимеоут. Архивирано из оригинала на датум 2012-12-20. Приступљено 19.травња 2012. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]