Береникина коса

Береникин Коса (лат.:Цома Береницес)
	; кликни за већу слику
Кратица	Цом
Генитив	Цомае Береницес
Симболизира:	Береникина коса
Ректасцензија	12.76 х
Деклинација	+21.83°
Површина	386 сq. дег. (ранг: 42..)
Број звијезда ; сјајнијих од м = 3	0
Најсјанија звијезда	β Цом ; (Прив. маг. 4.26)
Метеорски пљускови	Цома Беренициди;
Сусједна ; звијежђа	Ловачки Пси; Велики медвјед; Лав; Дјевица; Волар;
	Видљиво у распону земљописних ширина: +90° и −70°; У најбољем положају за проматрање у 21х је у мјесецу свибњу.
	види и Категорија:Береникина коса

Ово је главно значење појма Береникина коса. За друга значења, в. Береникина коса (разврставање).

Береникина Коса (лат. Цома Береницес) је дуго познати астеризам који је напослијетку претворен у звијежђе. Налази се "иза" Лава и некад је представљало лавов реп.

Занимљивости

У овом се звијежђу налази сјеверни галактички пол (Ра 12х 51.42м, Дец 27° 07.8′, епоха Ј2000.0).

Звијежђе нема звијезда сјајнијих од 4. магнитуде, па је тешко уочљиво из градова. Звијезда β Цомае Береницес је најсјајнија са привидним сјајем од 4.26. Апсолутним сјајем је тек нешто сјајнија од Сунца, па добро дочарава како би наше Сунце изгледало са удаљености од 27 лy.

Друга по сјају је α Цомае Береницес (Диадем), чији је сјај 4.32. Ово је једина звијезда у звијежђу са именом, и представља драгуљ у Береникиној круни. Диадем је бинарна звијезда чије су компоненте подједнаког сјаја, а орбитална равнина овог пара звијезда је нагнута према догледници само 0.1°.

Једина преостала звијезда сјајнија од магнитуде 4.7 је γ, која сјаји магнитудом 4.36.

У звијежђу је преко 200 промјењивих звијезда, но мало их је свијетлих. ФК Цомае Береницес, којој се сјај мијења између 8.14м и 8.33м тијеком периода од 2.4 дана, је прототип Промјењивих звијезда класе ФК Цомае. За ове се звијезде вјерује да им је промјена сјаја узрокована великим хладним мрљама на површини звијезде.

ФС Цомае Береницес је полуправилна промјењива чији се сјај мијења између 5.3м и 6.1м у периоду од 58 дана. Р Цомае Береницес је Мира промјењива звијезда са промјеном сјаја између 7.1м и 14.6м у периоду од 363 дана.

Најзанимљивији објекти дубоког свемира

Иако Береникина Коса није велико звијежђе, у њему је 8 Мессиерових објеката. Звијежђе је врло богато галактикама, првенствено на јужном дијелу, гдје се налази сјеверни дио галактичког скупа Вирго. У звијежђу је и неколико кугластих скупова. Како је ово звијежђе максимално могуће удаљено од галактичког екватора, количина свемирске прашине која омета погледа у овај дио свемира је минимална. Велика удаљеност од галактичког екватора уједно значи и недостатак отворених скупова те дифузних и планетних маглица. Једини отворени скуп у звијежђу је отворени скуп Береникина Коса, који доминира сјеверним дијелом звијежђа.

Скуп Цома Береницес

Главни чланак: скуп Береникина Коса

Скуп Цома Береницес није уврштен ни у Мессиеров каталог ни у НГЦ, већ у Меллоте каталог отворених скупова, као Меллоте 111 (Мел 111). Овај је скуп велик и распршен, а звијезде су сјајне између 5м и 10м. Скуп је релативно близу (279 лy), због чега се на нашем протеже преко пуних 5°. Сјајна звијезда сјеверно од скупа је γ Цомае Береницес.

Галактике

У звијежђу се налази велик број галактика, укључујући чак 7 Мессиерових објеката.

Галактички скуп Вирго

Главни чланак: скуп Вирго

У овом се звијежђу налази сјеверни дио галактичког скупа Вирго, удаљеног око 60 милијуна свј. Година.

М88 (НГЦ 4501) је спирална галактика са више кракова, чија је равнина диска одмакнута око 30° од догледнице.

М91 (НГЦ 4548) је такођер спирална галаксија.

М100 је спирална галактика коју гледамо "одозго". Дуга је око 7', и то је чини галаксијом са највећим привидним промјером у скупу Вирго. Њен привидни сјај износи 9.4м, а удаљена је око 56 милијуна с.г.. Њен стварни промјер је 120,000 свј. Година, што значи да је М100 и по стварним димензијама међу највећим галаксијама у скупу. Фотографије ове галактике откривају свијетлу језгру, два изражена и низ секундарних кракова, те неколико трака прашине.

М85, лећаста галактика на самом сјеверном рубу скупа, једна је од најсјајнијих галактика у скупу.

М98 (НГЦ 4192) је сјајна, издужена сприална галактика која нам је окренута својим рубом. Има малу језгру и велике спиралне кракове слабој сјаја.

М99 (НГЦ 4254), око 1.5° ЈИ од М98, је сјајна, округла спирална галактика, окренута диском према нама.

Галактички скуп Цома

Главни чланак: скуп Цома

Галактички скуп Цома налази се сјеверно од скупа Вирго. Овај је скуп много даље од нас и налази се на удаљености од 230 до 300 милијуна свј. година. Скуп је прилично велик, садржи око 1000 великих галактика те, највјеројатније, до 30,000 мањих. Фритз Зwицкy истражио је ово подручје 1957. године те пронашао чак 29,951 галактика сјајнијих од магнитуде 19.0м. Иако су неки од ових галактика вјеројатно далеко иза скупа Цома, укупан број галактика у скупу мора бити врло велик. Због велике удаљености скупа, већина галактика је видљива само у великим телескопима. Најсјајнији чланови скупа су НГЦ 4889 и НГЦ 4874, обје око 13. магнитуде, док је већина осталих галактика слабија од 15. магнитуде. НГЦ 4889 је велика елиптична галактика.

Остале галактике

М64 (НГЦ 4826) је због карактеристичне тамне која скрива дио свијетле језгре позната као галаксија Црно Око. Релативно је близу, око 24 милијуна свј. година. Недавна су истраживања открила да се међузвјездани плин у вањским дијеловима галактике окреће у супротном смјеру у односу на унутарње дијелове галактике, због чега се сумња да је у посљедњих милијардиу година дошло до барем једног судара и спајања неке сателитске галактике са М64.

НГЦ 4565 је спирална галактика окренута својим рубом због чега носи назив Галаксија Игла. На нашем небу је дугачка 16", што је чини највећом (по кутним димензијама) галаксијом од свих које су нам окренуте рубом. Врло је танка и краси је тамна трака свемирске прашине.

Квазари

Квазар ПГ1247+26° је најсјајнији квазар у овом звијежђу. Такођер, објект W Цомае, за којег су у почетку сматрало да је промјењива звијезда, је заправо објект типа БЛ Лацертае. Најчешће сјаји магнитудом од око 16.5м, но понекад му сјај нарасте и до 12. магнитуде.

Кугласти скупови

М53 (НГЦ 5024) је кугласти скуп којег је 1775. открио Јоханн Елерт Боде, а у вељачи 1777. га је независно открио и Цхарлес Мессиер. Сјај му је магнитуде 7.7м, па је видљив и у двогледу. Удаљен је око 65,000 свј. година, а апсолутни сјај му је око 200,000 пута јачи од Сунца.

Само 1° даље је НГЦ 5053, кугласти скуп који је много мање густ и с много распршенијом језгром. Његов укупни апсолутни сјај је око 16,000 Сунца, што га сврстава у кугласте скупове најслабијег сјаја. Привидни сјај скупа је 9.9м. Открио га је Wиллиам Херсцхел 1784. године.

НГЦ 4147 је скуп нешто слабијег сјаја (10.2м), те доста мањи (4.4').

Повијест и митологија

Береникина Коса је још у вријеме старе Грчке била препозната као астеризам. Ератостен ју је називао "ариаднина коса " и "береникина коса". Птоломеј ју је називао "прамен" (косе)., но није ју сврстао међу својих 48 звијежђа, већ ју је замишлио као лавов реп. Овај је астеризам дуго замишљан као чуперак на крају лавовог репа или као дио звијежђа Дјевица.

Тијеком 16. стољећа, појавило се неколико карата неба које су овај дио неба приказивале као засебно звијежђе. Тyцхо Брахе, коме се најчешће приписују заслуге за увођење овог звијежђа, навео је 1602. у својем звјезданом каталогу Береникину Коси као засебно звијежђе. Јоханн Баyер, у Уранометрији 1603. године, такођер црта Береникину Косу као засебно звијежђе.

Иако се звијежђе у атласима појавило релативно касно, оно носи име из легенде. Краљица Береника II. од Египта је била жена Птоломеја III. од Египта (246. пне. - 221. пне., краља под којим је Александрија постала важно културно средиште.Око 243. пне., краљ је кренуо на опасан поход против Сиријаца, који су убили његову сестру. Береника се заклела божици Афродити да ће жртвовати своју надалеко познату дугу косу, на коју је била јако поносна, ако се њен муж сигурно врати кући. Птоломеј III. се вратио, па је Береника одрезала своју косу и положила је на Афродитин олтар.

До слиједећег јутра, коса је нестала. Да би удовољио бијесном краљу и краљици (и спасио животе свећеника у храму), дворски астроном, Цонон, објавио је да је коса толико одушевила божицу да ју је ова поставила на небо.

Береникина Коса је уз Штит, једино звијежђе које је добило име према повијесној личности.

Таблица звијезда с Баyеровим и Фламстеедовим ознакама

У таблици су све звијезде у звијежђу које имају Баyерову или Фламстеедову ознаку.

Име	Баyер	Фламстеед	ознака промјењиве	остале ознаке	Ра.	Дец.	Привидни сјај
		1			12х 01м 44.3с	+22° 05′ 40″	6.59
		2		Σ1596, АДС 8406	12х 04м 16.6с	+21° 27′ 33″	5.87
		3			12х 10м 31.6с	+16° 48′ 33″	6.39
		4			12х 11м 51.2с	+25° 52′ 13″	5.66
		5			12х 12м 09.3с	+20° 32′ 31″	5.57
		6			12х 16м 00.2с	+14° 53′ 56″	5.10
		7			12х 16м 20.5с	+23° 56′ 43″	4.95
		8			12х 19м 19.1с	+23° 02′ 05″	6.27
		9			12х 19м 29.6с	+28° 09′ 25″	6.33
		10			12х 19м 50.6с	+28° 27′ 52″	6.69
		11		АДС 8521	12х 20м 43.0с	+17° 47′ 34″	4.74
		12		АДС 8530	12х 22м 30.3с	+25° 50′ 46″	4.81 (двојна: 4.78, 8.6)
		13	ГН		12х 24м 18.5с	+26° 05′ 55″	5.18в
		14			12х 26м 24.1с	+27° 16′ 06″	4.95
	γ	15			12х 26м 56.3с	+28° 16′ 06″	4.36
		16			12х 26м 59.3с	+26° 49′ 32″	5.00
		17	АИ	АДС 8568	12х 28м 54.7с	+25° 54′ 46″	5.29в (двојна: 5.29, 6.63)
		18			12х 29м 26.9с	+24° 06′ 32″	5.48
		20			12х 29м 43.2с	+20° 53′ 46″	5.69
		21	УУ		12х 31м 00.6с	+24° 34′ 02″	5.46в
		22			12х 33м 34.2с	+24° 16′ 59″	6.29
		23			12х 34м 51.1с	+22° 37′ 45″	4.81
		24		Σ1657, АДС 8600	12х 35м 07.0с	+18° 22′ 38″	4.79 (двојна: 5.03, 6.57)
		25			12х 36м 58.3с	+17° 05′ 22″	5.68
		26			12х 39м 07.3с	+21° 03′ 45″	5.46
		27			12х 46м 38.7с	+16° 34′ 39″	5.12
		28			12х 48м 14.3с	+13° 33′ 11″	6.56
		29			12х 48м 54.2с	+14° 07′ 21″	5.70
		30		АДС 8674	12х 49м 17.4с	+27° 33′ 08″	5.78
		31			12х 51м 41.9с	+27° 32′ 26″	4.94
		32			12х 52м 12.3с	+17° 04′ 26″	6.32
		33			12х 52м 22.9с	+17° 06′ 30″	6.94
		35		Σ1687, АДС 8695	12х 53м 17.8с	+21° 14′ 42″	4.90
		36			12х 58м 55.4с	+17° 24′ 34″	4.78
		37		АДС 8731	13х 00м 16.5с	+30° 47′ 06″	4.90
		38			13х 01м 09.6с	+17° 07′ 23″	5.96
		39			13х 06м 21.2с	+21° 09′ 12″	5.99
		40	ФС		13х 06м 22.6с	+22° 36′ 58″	5.60в
		41			13х 07м 10.7с	+27° 37′ 29″	4.80 (двојна: 4.32, 5.22)
Диадем, Ал Дафирах	α	42		Σ1728, АДС 8804	13х 09м 59.3с	+17° 31′ 46″	4.32
	β	43			13х 11м 52.4с	+27° 52′ 41″	4.26

Извори

Бурнхам, Роберт Јр. (1966, 1978). Бурнхам'с Целестиал Хандбоок: Ан Обсервер'с Гуиде то тхе Универсе Беyонд тхе Солар Сyстем, в.2. Генерал Публисхинг Цомпанy, Лтд., Торонто. ИСБН 978-0-486-23567-7.
Тхе Дееп Пхотограпхиц Гуиде то тхе Цонстеллатионс: Цома Береницес

Вањске везе