22. 5.

22. мај/свибањ (22. 5.) је 142. дан године по грегоријанском календару (143. у пријеступној години). До краја године има још 223 дана.

Догађаји

1455. — Битком код Сент Албанса у Енглеској почео тридесетгодишњи „Рат двеју ружа“, сукоб династија Ланкастер и Јорк.
1833. — У Чилеу усвојен устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном.
1914. — Велика Британија од Англо-персијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу.
1915. — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи.
1918. — Први светски рат: Немачки авиони бомбардовали Париз.
1939. — Хитлер и Мусолини потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије.
1943. — У Москви саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату.
1960. — Најснажнији потрес икада забиљежен (9.5 Рицхтера) погодио Чиле.
1967. — 323 погинулих у пожару у Бруxеллесу.
1972. —.
- Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевим, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез.
- Цејлон постао република у оквиру Британског комонвелта, под називом Шри Ланка.
1975. — Родезија искључена са Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима.
1985. — У експлозији аутомобила-бомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи.
1989. — Индија испробала своју прву ракету „земља-земља“ средњег домета.
1992. — Генерална скупштина Уједињених нација у пуноправно чланство примила три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу.

.

1994. — Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну Владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град.
1997. —.
- Пола милиона Пољака похрлило да види свог земљака, Папу Јована II, током његове десетосатне посете тој земљи.
- Председник Русије Борис Јељцин сменио министра одбране и неколико генерала пошто су одбили да смање буџет и изврше реорганизацију војске.
1998. — Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана двадесетогодишња борба простестаната и католика. За уставне промене гласало близу 95 одсто гласача.
1999. — У највећем таласу избеглица са Косова око 7.700 Албанаца прешло у Македонију.
2000. — Израелске судије обориле закон који је бранио женама да се моле испред арабески Тора на Западном зиду, јеврејском свештеном месту.
2001. — Скупштина Француске одобрила контроверзан предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепараатиста на том острву против Париза трајали 20 година.
2002. — Бивши члан Кју Клус Клана Боби Френк Чери проглашен кривим за убиство четири младе црнкиње. Девојчице погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему.
2003. —.
- Савет безбедности УН укинуо тринаестогодишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије.
- Седамдесетогодишњи Јапанац Јуићиро Миура успео да се попне на Монт Еверест и тако постао најстарији човек који се икада попео на највишу планину у свету.

.

Рођења

1813. — Рицхард Wагнер, њемачки композитор.
1859. — Артхур Цонан Доyле, британски аутор криминалистичких романа, најпознатији као “отац“ Схерлоцка Холмеса и доктора Wатсона. († 1930.).
1907. — Лауренце Оливиер, британски глумац (у. 1989.).
1924. — Цхарлес Азнавоур, француски шансоњер.
1937. — Виктор Понедељник, бивши руски, совјетски ногометаш и тренер.
1944. — Момчило Перишић, генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.
1946. — Георге Бест, сјеверноирски фудбалер (у. 2005).
1946. — Хрвоје Хорват, хрватски рукометаш, рукометни тренер и правник.
1946. — Петар Божовић, српски глумац.
1949. — Валентин Инзко, аустријски политичар словенског подријетла.
1950. — Берние Таупин, британски текстописац пјесама Елтона Јохна.
1959. — Давид Блатт, амерички-израелски кошаркаш и тренер.
1963. — Маја Гојковић, српски политичар и градоначелник Новог Сада.
1970. — Наоми Цампбелл, британска манекенка.
1978. — Катие Прице (Јордан), енглеска телевизијска водитељка и модел.
1981. — Јüрген Мелзер, аустријски тенисер.
1983. — Мицкаëл Гелабале, француски кошаркаш.
1984. — Алеx Богдановиц, српско-британски тенисер.
1986. — Гордана Богојевић-Ковачевић, бивша југословенска и српска кошаркашица (у. 2009).
1987. — Новак Ђоковић, српски тенисер.
1990. — Милан Ђурић, босански ногометаш.
1991. — Марио Пахел, хрватска будућа нада.

.

Смрти

337. — Константин I Велики, римски цар.
1015. — Свети Јован Владимир, владар Дукље. (*995).
1466. — Стјепан Вукчић Косача, велики војвода Херцеговине . (* 1404.).
1873. — Алесандро Манцони, италијански писац.
1885. — Виктор Иго, француски књижевник. (*1802).
1918. — Мехмед Теуфик еф. Азабагић, поглавар муслимана Босне и Херцеговине.
1939. — Ернст Толлер, њемачки књижевник.
1942. — Раде Кончар, народни херој (*1942).
1942. — Стјепан Филиповић, народни херој
1970. — Бојан Ступица, режисер. (*1910).

.

Благдани/Празници

Српска православна црква слави:.
светски Дан заштите биодиверзитета.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар