1683

**1683. по календарима**
Грегоријански	1683. (MDCLXXXIII)
Аб урбе цондита	2436.
Исламски	1094–1095.
Ирански	1061–1062.
Хебрејски	5443–5444.
Бизантски	7191–7192.
Коптски	1399–1400.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1738–1739.
• Схака Самват	1605–1606.
• Кали Yуга	4784–4785.
	Кинески
• Континуално	4319–4320.
• 60 година	Yин Вода Свиња; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11683.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1650-е 1660-е 1670-е – 1680-е – 1690-е 1700-е 1710-е
Године:	1680 1681 1682 – 1683 – 1684 1685 1686

Ово је чланак о години 1683.

Година 1683 (MDCLXXXIII) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у понедјељак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

1. 1. - Основан бранденбуршки град Гроß Фриедрицхсбург на Златној Обали (Гани).
31. 3. - Варшавски уговор: офанзивно-дефанзивни савез Аустрије и Пољске против Османлија. У одбрани Беча ће помоћи и снаге из Баварске, Саксоније, Франконије и Швапске те Брауншвајг-Линебурга. Профранцуски Бранденбург је тражио новац за помоћ.^[1]

Април/Травањ – Јун/Липањ

10. 4. - Лоренски војвода Карло V именован за команданта царске хабсбуршке војске.
19. 4. - Павао Риттер Витезовић исходи од цара повељу којом се јамче права Сења.
24. 4. - Турска војска стигла у Ниш^[2].
3. 5. - Султан Мехмед IV и велики везир Кара Мустафа-паша стигли у Београд. Мустафа 13-тог именован главним командантом и наставља даље 24-ог док султан остаје у Београду.
2. 6. - Кара Мустафа-паша стигао у Осијек. Војска креће даље 12-тог јер мост преко Драве још није довршен^[3].
6. 6. - Отворен Асхмолеан Мусеум при Оxфордском универзитету, први универзитетски музеј на свету.
7. 6. - Имре Тхöкöлy, протурски "краљ" Угарске, се у Осијеку састао са Кара Мустафа-пашом.
7. 6. - Ђорђе Бранковић именован од цара Леополда за баруна Угарске^[4].
12. 6. - У Енглеској откривена Завера Рyе Хоусе за убиство краља Чарлса II и његовог брата Џејмса.
26. 6. - 29. 7. - Бомбардовање Алжира, француска акција против тамошњих гусара.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

1. 7. - Османска војска стигла до Ђера, наредних дана заузели Веспрем, Папу и Тату^[5].
14. 7. - Опсада Беча: османске снаге са савезницима започеле опсаду Беча. Град брани Ернст Рüдигер вон Стархемберг, цар га је напустио прошле седмице.
16. 7.? - Битка за Пенгху је одлучујућа победа qинговског генерала Схи Ланга над минговским лојалистима са Тајвана - њихова Краљевина Тунгнинг анектирана следеће јесени.
26. 7. - Текелијеве снаге опколиле Пожунски замак, Карло Лоренски их одбио од града 29-ог.
27. 7. (17. 7. по ј.к.) - "Неверни род мачарски" опљачкао манастир Грабовац у толнанској жупанији^[6].
15. 8. - Јан Собјески креће из Кракова према Бечу са вишенационалном армијом.
24. 8. - Карло Лоренски поразио Турке код Бисамберга, северно од Беча (пролаз за Собјеског).
31. 8. - Јан Собјески се састао са Карлом Лоренским код Холлабрунна^[7].
12. 9. - Јан III Собјески са Карлом Лоренским одлучујуће разбио турску војску на Кахленбергу - пропаст опсаде, омогућена противофанзива, Велики турски рат.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

листопад - У Далмацији избио устанак с обе стране границе, што Млечани у овом тренутку желе спријечити. До краја године ослобођени Скрадин, Карин, Врана, Бенковац, Обровац, Дрниш а Турцима остали само Книн и Сињ, муслиманско становништво бјежи у Босну^[8]^[9]. Вођа је Илија Јанковић, од краја године се прикључује Бајо Пивљанин^[10].
6. 10. - Германтоwн, Пхиладелпхиа је прво стално насеље Немаца у Северној Америци.
7 - 9. 10. - Битка код Паркања: прво Јан Собјески неуспешан али војвода Карло Лоренски надјачао Турке. У битци учествовао и Јован Монастерлија^[11].
26. 10. - Острогон ослобођен након кратке опсаде^[12].
26. 10. - Шпанском објавом рата Француској почиње Рат реуједињења (води се у Луксембургу и Шпанској Низоземској).
6. 11. - Педро II Мирни је нови краљ Португала (до 1706).
децембар - Најхладнија забележена зима у Енглеској, Ледени сајам на Темзи траје два месеца^[13].
25. 12. - Велики везир Кара Мустафа-паша погубљен у Београду.

Кроз годину

Риттер Витезовић учествује у освајању Лендаве и Сигета.
Манастир Враћевшница испод Рудника опустео за време турског похода, у ово време разорен и манастир Раковац на Фрушкој гори^[14].
Велике реквизиције и намети у Османском царству због Бечког похода^[15].
У Дубровнику се кује сребрни новац перпера.
1682-83 - Патријарх Арсеније III Црнојевић путовао у Јерусалим.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1683.

28. 2. - Ренé-Антоине Ферцхаулт де Рéаумур, знанственик († 1757)
15. 6. - Антун Бизанти, правник и повјесничар († 1742)
25. 9. - Јеан-Пхилиппе Рамеау, композитор († 1764)
9. 11. - Георге II, краљ Велике Британије и Ирске († 1760)
30. 11. - Лудwиг Андреас вон Кхевенхüллер, хабсбуршки маршал († 1744)
19. 12. - Филип V, краљ Шпаније († 1746)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1683.

29. 3. - Yаоyа Осхицхи, девојчица спаљена због паљевине (* ца. 1667)
12. 5. - Стјепан Градић, филозоф, знанственик (* 1613)
30. 7. - Марија Тереза, прва супруга Луја XIV (* 1638)
4. 8. - Турхан Хатице Султан, мајка Мехмеда IV (* ца. 1628)
6. 9. - Јеан-Баптисте Цолберт, француски министар финансија (* 1619)
12. 9. - Афонсо VI, краљ Португала (* 1643)
12. 9. - Јурај Крижанић, писац, језикословац (* ца. 1619)
25. 12. - Кара Мустафа-паша, велики везир (* ца. 1626)
26. 12. - Иван Раткај, мисионар у Мексику (* 1647)

Референце

↑ Сеттон, 266
↑ Сеттон, 261
↑ Јохн Стоyе (1 Фебруарy 2008). Тхе Сиеге оф Виенна: Тхе Ласт Греат Триал Бетwеен Цросс & Цресцент. Пегасус Боокс. стр. 5–. ИСБН 978-1-933648-63-7. ^{[мртав линк]}
↑ Хисторија н. Ј., 821
↑ Сеттон, 261-2
↑ Историја с. н., 543
↑ Сеттон, 267
↑ Хисторија н. Ј., 812
↑ Хисторија н. Ј., 1228
↑ Владимир Ћоровић, Даље борбе с Турцима, растко.рс
↑ Историја с. н., 499
↑ Сеттон, 271
↑ Мосс, Степхен (30 Новембер 2011). Wеатхерwатцх: Ењоyинг тхе мост интенсе фреезинг фрост оф алл. Гуардиан
↑ Историја с. н., 543-4
↑ Хисторија н. Ј., 516

Литература

Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5

[1] Сеттон, 266

[2] Сеттон, 261

[Stoye2008-3] Јохн Стоyе (1 Фебруарy 2008). Тхе Сиеге оф Виенна: Тхе Ласт Греат Триал Бетwеен Цросс & Цресцент. Пегасус Боокс. стр. 5–. ИСБН 978-1-933648-63-7. ^{[мртав линк]}

[4] Хисторија н. Ј., 821

[5] Сеттон, 261-2

[6] Историја с. н., 543

[7] Сеттон, 267

[8] Хисторија н. Ј., 812

[9] Хисторија н. Ј., 1228

[vcdbst-10] Владимир Ћоровић, Даље борбе с Турцима, растко.рс

[11] Историја с. н., 499

[12] Сеттон, 271

[13] Мосс, Степхен (30 Новембер 2011). Wеатхерwатцх: Ењоyинг тхе мост интенсе фреезинг фрост оф алл. Гуардиан

[14] Историја с. н., 543-4

[15] Хисторија н. Ј., 516

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]