Фенфлурамин

Фенфлурамин
(ИУПАЦ) име
	(РС)-Н-етил- 1-[3-(трифлуорометил)фенил]пропан- 2-амин
Клинички подаци
АХФС/Другс.цом	Интернационално име лека
Идентификатори
ЦАС број	458-24-2
АТЦ код	А08АА02
ПубЦхем	3337
ДругБанк	ДБ00574
ЦхемСпидер	3220
УНИИ	2ДС058Х2ЦФ
КЕГГ	Д07945
ЦхЕБИ	ЦХЕБИ:5000
ЦхЕМБЛ	ЦХЕМБЛ87493
Хемијски подаци
Формула	C12Х16Ф3Н
Мол. маса	231,26 г/мол
СМИЛЕС	еМолекули & ПубХем
ИнЦхИ
	ИнЦхИ=1С/Ц12Х16Ф3Н/ц1-3-16-9(2)7-10-5-4-6-11(8-10)12(13,14)15/х4-6,8-9,16Х,3,7Х2,1-2Х3 ; Кеy: ДБГИВФWФУФКИQН-УХФФФАОYСА-Н
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације	20 сата
Фармакоинформациони подаци
Трудноћа	C(УС)
Правни статус	План IV
Начин примене	Орално

Фенфлурамин (3-трифлуорометил-Н-етиламфетамин, Пондимин, Пондеракс, Адифакс) је лек који је био део Фен-Пхен лека против гојазности (други састојак је био фентермин). Фенфлурамин је уведен на америчко тржиште 1973. Он је рацемска смеша два енантиомера, декстрофенфлурамина и левофенфлурамина. Он повишава ниво неуротрансмитера серотонина, хемикалије која регулише расположење, апетит и друге функције. Фенфлурамин узрокује отпуштање серотонина путем ометања везикуларног складиштења неуротрансмитера, и преусмеравања дејства серотонинског транспортера.^[6] Резултат тога је осећање ситости и губитак апетита.

Референце

↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519. едит
↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846. едит
↑ Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594. едит
↑ Нестлер, Е. Ј. (2001). Молецулар Неуропхармацологy: А Фоундатион фор Цлиницал Неуросциенце. МцГраw-Хилл.

Литература

Wелцх, Ј. Т.; Лим, D. С. (2007). „Тхе Сyнтхесис анд Биологицал Ацтивитy оф Пентафлуоросулфанyл Аналогс оф Флуоxетине, Фенфлурамине, анд Норфенфлурамине”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy 15 (21): 6659–6666. ДОИ:10.1016/j.bmc.2007.08.012. ПМИД 17765553.

Повезано

Вањске везе

[1] Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519. едит

[2] Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846. едит

[4] Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[5] Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594. едит

[6] Нестлер, Е. Ј. (2001). Молецулар Неуропхармацологy: А Фоундатион фор Цлиницал Неуросциенце. МцГраw-Хилл.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]