Wikipedija

Антибиотик

Антибиотици су хемијски агенси који могу да потпуно униште патогене микроорганизме или да зауставе њихов раст или размножавање без причињавања значајније штете организму домаћину. Савремена медицина се у великој мери ослања на употребу оваквих хемијских агенаса у борби против великог броја заразних болести.[1][2] Антибиотици могу било да убију или да инхибирају раст бактерија. Неколико антибиотика је исто тако ефективно против гљивица и протозоа, а неки су токсични за људе и животиње, чак и кад се користе у терапеутској дози. Антибиотици нису ефективни против вируса као што су прехлада или инфлуенца, и могу да буду штетни ако се непримерено користе.

Тестирање подложности бактерије Стапхyлоцоццус ауреус на антибиотике путем дифузионог теста на агару – антибиотици се шире дифузијом и инхибирају раст С. ауреус, чиме се формирају зоне инхибиције.

Антибиотици су произвели револуционарне промене у медицини 20. века, и заједно са вакцинацијом су скоро довели до искорењивања болести као што је туберкулоза у развијеном свету. Њихова ефективност и доступност доводе до прекомерне употребе, посебно при узгоју марве, што подстиче бактерије да развију отпорност. То је довело до широко распрострањених проблема са антимикробном и антибиотичком отпорношћу, до те мере да је Светска здравствена организација класификовала антимикробну отпорност као „озбиљну претњу [која] више није предвиђање за будућност, она се догађа у стварности у сваком региону света и има потенцијал да утиче на сваког, независно од узраста, у свакој земљи“.[3]

Ера антибактеријске хемотерапије је започела открићем арсфенамина, који су Алфред Бертхеим и Паул Ехрлицх синтетисали 1907, и који је кориштен за третман сифилиса.[4][5] Први системски активни антибиотик, пронтосил је открио Герхард Домагк 1933,[5][6] за шта му је додељена Нобелова награда 1939. године[7]

Понекад се термин антибиотик користи за сваку супстанцу која се примењује против микроба,[8] синонимно са антимикробним агенсом.[9] Неки извори праве разлику између антибактеријала и антибиотика; антибактеријали се користе у сапунима и средствма за чишћење, али не као лекови.[10] Овај чланак третира те термине као синониме, и следи најшире заступљену дефиницију да су антибиотици супстанце које се користе против бактерија.

Медицинска употреба

уреди

Фармакодинамика

уреди
Главни чланак: Антимикробна фармакодинамика

Успешан исход антимикробне терапије антибактеријским једињењима зависи од неколико фактора. Они обухватају одбрамбене механизме домаћина, локацију инфекције, и фармакокинетичка и фармакодинамичка својства антибактеријског агенса.[15] Бактерицидна активност антибактеријских агенаса може да буде зависна од бактеријске фазе раста. Неопходни приреквизит је обично текућа метаболичка активност и деоба бактеријских ћелија.[16] Ти налази су базирани на лабораторијским студијама. У клиничком окружењу је исто тако показано да су неопходни за елиминацију бактеријске инфекције.[15][17] Пошто активност антибактеријских агенаса фреквентно зависи од њихове концентрације,[18] ин витро карактеризација антибактеријске активности нормално укључује одређивање минималне инхибиторне концентрације и минималне бактерицидне концентрације антибактеријског агенса.[15][19] Да би се предвидео клинички исход, антимикробна активност антибактеријског агенса се обично комбинује са његовим фармакокинетичким профилом, и група фармаколошких параметера се користи као индикатор ефикасности лека.[20][21]

Класе

уреди
Главни чланак: Списак антибиотика
 
Молекулске мете антибиотика у бактеријској ћелији

Антибактеријски антибиотици се обично класификују на бази њиховог механизма дејства, хемијске структуре, или спектра активности. Већина њих је усредсређена на бактеријске функције или процесе раста.[22] Они чија мета је бактеријски ћелијски зид (пеницилини и цефалоспорини) или ћелијска мембрана (полимиксини), или они који ометају есенцијалне бактеријске ензиме (рифамицини, липиармицини, хинолони, и сулфонамиди) имају бактерицидно дејство. Они чији циљ је протеинска синтеза (макролиди, линкосамиди и тетрациклини) су обично бактериостатични (изузев бактерицидних аминогликозида).[23] Даља категоризација је базирана на њиховој циљној специфичности. Антибактеријски антибиотици „уског спектра“ делују на специфичне типове бактерија, као што су Грам-негативне или Грам-позитивне бактерије, док антибиотици широког спектра утичу на широк опсег бактерија. Након 40-годишњег застоја у откривању нове класе антибактеријских једињења, четири нове класе антибактеријских антибиотика су доспеле до клиничке примене[24]: циклични липопептиди (као што је даптомицин), глицилциклини (као што је тигециклин), оксазолидинони (као што је линезолид), и липиармицини (као што је фидаксомицин).[25][26]

Производња

уреди
Главни чланак: Производња антибиотика

Захваљујући напретку медицинске хемије, већина модерних антибактеријских агенаса су полусинтетичке модификације разних природних једињења.[27] Они обухватају, на пример, бета-лактамске антибиотике, представници којих су пеницилини (производи гљива из рода Пенициллиум), цефалоспорини, и карбапенеми. Једињења која се још увек добијају изолацијом из живих организама су аминогликозиди, док су други антибактеријски агенси — на пример, сулфонамиди, хинолони, и оксазолидони — производе путем хемијске синтезе. У складу с тим, многа антибактеријска једињења се класификују на бази њиховог хемијског/биосинтетичког порекла у природне, полусинтетичке и синтетичке. Један други класификациони систем је базиран на биолошкој активности; у тој класификацији, антибактеријски агенси се деле у две широке групе следствено њиховом биолошком ефекту на микроорганизме: бактерицидне агенсе који убијају бактерије, и бактериостатичке агенсе који успоравају или заустављају бактеријски раст. Многа антибактеријска једињења су релативно мали молекули са молекулском тежином од мање од 2000 атомских јединица масе.

Још од времена првих пионирских напора Флореја и Чејна 1939, значај антибиотика, укључујући антибактеријска средства, за медицину је довео до интензивних истраживања производње антибактеријских агенаса на великим скалама. Након тестирања антибактеријских агенаса на широком опсегу бактерија, производња активних једињења се изводи користећи ферментацију, обично у строго аеробним условима.[28]

Администрација

уреди

Орални антибиотици се узимају путем уста, док се интравенозна администрација може користити у озбиљнијим случајевима, као што су дубоко укорењене системске инфекције. Антибиотици се исто тако могу понекад дозирати топикално, на приме путем капи за очи или уља.

Топикални антибиотиц су:[29]

Док топикални лекови који делују као комедолитици, као и антибиотици су:

Нуспојаве

уреди
 
Здравствене поруке попут ове подстичу пацијенте да разговарају са својим доктором о безбедности коришћења антибиотика.

Антибиотици се тестирају за бројне могуће негативне ефекте на људима и другим сисарима пре него што се одобри њихова клиничка примена. Они се обично сматрају безбедним, и већина њих је добро толерисана. Међутим, поједини антибиотици су били везани за опсег штетних нуспојава.[30] Нуспојаве су у опсегу од благих до веома озбиљних у зависности од кориштеног антибиотика, циљних микробних организама, и индивидуалног пацијента. Безбедносни профили новијих лекова често нису добро познати, за разлику од оних са дугом историјом примене.[30] Непожељна дејства су у опсегу од грознице и мучнине до знатних алергијских реакција, укључујући фотодерматитис и анафилаксу. Честа нуспојава је дијареја, која је последица поремећаја композиције интестиналне флоре, што може да доведе од прекомерног раста патогених бактерија, као што је Цлостридиум диффициле.[31] Антибактеријски агенси исто тако могу да утичу на вагиналну флору, те могу да доведу до прекомерног раста квасце из рода Цандида у вулво-вагиналној области.[32] Додатне нуспојаве могу да произађу из интеракције са другим лековима, као што је повећани ризик од повреде тетива услед администрације хинолонских антибиотика са системским кортикостероидом. Неки научници сматрају да неселективна употреба антибиотика мења микробиоту домаћина и то је било повезано са хроничним болестима.[33][34]

Међусобне интеракције лекова

уреди

Пилуле за контролу рађања

уреди

Већина студија показује да антибиотици не ометају дејсто контрацептивних пилула.[35] Такве клиничке студије показују да је антибиотицима узрокована стопа неуспеха контрацептивних пилула веома ниска (око 1%).[36] У случајевима где се сумња да антибактеријска средства утичу на ефикаснот пилула за контролу рађања, као што је код антибиотика широког опсега рифампицина, могуће је да долази до повећања активности хепатичких ензима јетре, који узрокују убрзани распад активних састојака пилуле.[35] Утицаји на интестиналну флору, који могу да доведу до умањене апсорпције естрогена у цревима, исто тако су предложени, мада су такве сугестије неуверљиве и конроверзне.[37][38] Лекари препоручују да се додатне контрацептивне мере предузму током терапије у којој се користе антибиотици за које се сумља да формирају интеракције са оралним контрацептивима.[35]

Алкохол

уреди

Интеракције између алкохола и појединих антибиотика се могу јавити. То може да узрокује нуспојаве и умањену ефективност антибиотичке терапије.[39][40]

„Разумно је да се избегава конзумирање алкохола кад се користе лекови. Међутим, мало је вероватно да умерено конзумирање алкохола може да доведе до проблема при употреби већине уобичајених антибиотика. Додуше, постоје специфични типови антибиотика при чијој употреби би алкохол требало у избегавати у потпуности, због озбиљних нуспојава.“[1]

Стога, потенцијални ризици од нуспојава и ефективност зависе од типа коришћеног антибиотика. Упркос одсуства категоричне коунтрандикације, веровање да алкохол и антибиотике никад не треба мешати је широко распрострањено.

Антибиотици као што су метронидазол, тинидазол, цефамандол, латамоксеф, цефоперазон, цефменоксим и фуразолидон, узрокују хемијску реакцију сличну дисулфираму са алкохолом путем инхибирања његовог разлагања посредством ацеталдехид дехидрогеназа|ацеталдехид дехидрогеназе, што може да доведе до повраћања, мучнине, и краткоће даха.[1]

Други утицаји алкохола на активност антибиотика обухватају промене активности ензима јетре који разлажу антибиотска једињења.[41] Додатно, серумски новои бактериостатичких антибиотика доксициклина и еритромицин сукцината могу да буду редуковани при конзумацији алкохола, што доводи до умањене ефикасности и фармакотерапеутског дејства.[42]

Историја

уреди

Употреба хемијских агенса против патогена започела је с њемачким лијечником Паулом Ехрлицхом. Ехрлицх је након низа покушаја утврдио да је одређеном хемијском токсичношћу могуће убити патоген а притом не убити домаћина. Он је 1904. открио да је употребом хемијског споја трипана могуће смањити вјеројатнст појаве или разину изражености афричке болести спавања (тада није било познато да је узрочник болести це-це муха). Открио је такођер да је кориштењем арсфенамина могуће лијечити пацијенте обољеле од сифилиса. Године 1910. спој арсфенамина произведен је за тржиште под именом Салварсан.

Године 1896. 21-годишњи француски студент медицине Ернест Дуцхесне проучавао је гљиву Пенициллиум цхрyсогенум. Открио је могућа позитивна дјеловања ове гљиве и желио је проучавати њене терапијске могућности. Међутим, није имао довољно новца за финанцирање, а позив за помоћ који је упутио Пастеуровом заводу остао је занемарен и идеја о употреби гљиве у медицинске сврхе одбачена је. Године 1923 лијечник из Костарике Пицадо Тwигхт такођер је проучавао ову гљиву и након неколико покуса утврдио да посједује антибиотичко дјеловање.

Откриће пеницилина као антибиотика ипак се приписује шкотском научнику Алеxандеру Флемингу који је 1928. године открио директно дјеловање пеницилина као антибиотика на узорку стафилококне бактерије коју је држао у Петријевој здјелици. Здјелица је била испуњена стафилококима који су покрили дно. На мјестима где је додао пеницилин појавили су се чисти кругови и видљиво дно здјелице. Због тога је закључио да пеницилин има инхибиторно дјеловање на развој бактерије. Мислио је међутим да антибиотик није у стању преживјети довољно дуго у човјечјем тијелу и због тога не може бити учинковит као лијек те је одбацио могућност пеницилина као антибиотика.

Ово се мишљење промијенило 1939. године након што је аустралски научник Хоwард Флореy на Оxфордском универзитету након низа покуса утврдио да је антибиотик довољно јак за преживљавање у човјечјем систему уз задржавање своје антибиотске могућности и активно дјеловање против патогена.

Дефиниција

уреди

Хемијски агенс мора, за дјеловање у лијечењу, посједовати селективну токсичност тј. способност уништавања патогена с мало или нимало штетног учинка на домаћина. Разина селективне токсичости може бити изражена у облику

  • терапијске дозе, односно количине хемијског агенса нужног за лијечење дане инфекције
  • токсичне дозе, односно количине агенса у крви која није штетна за домаћина.

Антибиотици дјелују искључиво на бактерије, грам позитивне и грам негативне. Немају никаквог утицаја на вирусе.

Механизам дјеловања

уреди

Антибиотик може оштетити патоген на неколико начина. Неки антибиотици дјелују против патогена тако што заустављају синтезу његова ћелијског зида без којега не може преживјети. У ову скупину спадају пеницилин, цефалоспорин и ванкомицин.

Антибиотици се могу везати и за рибосоме патогена. Рибосоми су мјесто синтезе протеина. Везивањем антибиотика за рибосом спријечава се синтеза протеина тог патогена тако да долази до погрјешног читања слиједа аминокиселина и на тај начин антибиотик онемогућава функционирање патогене ћелије. У ову скупину антибиотика спадају гентамицин, клорамфеникол, тетрациклин, и еритромицин.

Инибиција синтезе ћелијског зида

уреди

Ова скупина антибиотика инхибира, односно зауставља стварање веза пептидогликана у ћелијском зиду патогена. Инхибиција се остварује активирањем ензима који кида везе пептидогликана и на тај начин долази до деградације зида. У ову скупину спадају:

Инхибиција синтезе протеина

уреди
 
Стрептомицин

До инхибиције синтезе протеина долази због прекида нормалне активности рибосома. Антибиотици који дјелују на овај начин су:

Инхибиција синтезе нуклеинске киселине

уреди

Ова скупина антибиотика дјелује изравном деградацијом ДНК и РНК молекуле, или се веже на ензиме који управљају репликацијом ДНК, као што је ДНК полимераза. Ову скупину антибиотика чине:

  • Ципрофлоксацин
  • Рифампицин

Инхибиција метаболизма

уреди

Метаболизам је један од најважнијих процеса свих организама уз помоћ којега ћелије долазе до енергије за разне друге процесе. Ако се догоди деградација ензима који судјелују у метаболизму ћелије постају неспособне за нормално функционирање. У ову скупину антибиотика спадају:

Повезано

уреди

Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 „Антибиотицс”. НХС. Јуне 5, 2014. Архивирано из оригинала на датум 2015-01-18. Приступљено Јануарy 17, 2015. 
  2. ↑ „Фацтсхеет фор еxпертс”. Еуропеан Центре фор Дисеасе Превентион анд Цонтрол. Архивирано из оригинала на датум 2014-12-21. Приступљено Децембер 21, 2014. 
  3. ↑ „WХО'с фирст глобал репорт он антибиотиц ресистанце ревеалс сериоус, wорлдwиде тхреат то публиц хеалтх”. Тхе Wорлд Хеалтх Организатион. Април 30, 2014. Приступљено Децембер 21, 2014. 
  4. ↑ Wиллиамс, КЈ (2009). „Тхе интродуцтион оф 'цхемотхерапy' усинг арспхенамине - тхе фирст магиц буллет”. Ј Р Соц Мед 102 (8): 343–8. ДОИ:10.1258/jrsm.2009.09k036. ПМЦ 2726818. ПМИД 19679737. 
  5. ↑ 5,0 5,1 Гоодман, Лоуис С.; Гилман, Алфред (1941). Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс. Неw Yорк: Мацмиллан Публисхинг Цо. 
  6. ↑ Аминов, РИ (2010). „А бриеф хисторy оф тхе антибиотиц ера: лессонс леарнед анд цхалленгес фор тхе футуре”. Фронт Мицробиол 1: 134. ДОИ:10.3389/fmicb.2010.00134. ПМЦ 3109405. ПМИД 21687759. 
  7. ↑ „Пхyсиологy ор Медицине 1939 – Пресентатион Спеецх”. Нобел Фоундатион. Приступљено 14 Јануарy 2015. 
  8. ↑ Америцан Херитаге® Дицтионарy оф тхе Енглисх Лангуаге, 5тх едитион. 2011. 
  9. ↑ Мосбy'с Медицал Дицтионарy, 8тх Едитион. Елсевиер. 2009. 
  10. ↑ „Генерал Бацкгроунд: Антибиотиц Агентс”. Аллианце фор тхе Прудент Усе оф Антибиотицс. Архивирано из оригинала на датум 2014-12-14. Приступљено Децембер 21, 2014. 
  11. ↑ Рогерс, РС; Сеехафер, ЈР; Перрy, ХО (Фебруарy 1982). „Треатмент оф цицатрициал (бенигн муцоус мембране) пемпхигоид wитх дапсоне”. Ј. Ам. Ацад. Дерматол. 6 (2): 215–23. ДОИ:10.1016/S0190-9622(82)70014-3. ПМИД 7037880. 
  12. ↑ Кıркıл C. Лонг-терм ресултс оф ноноперативе треатмент фор унцомплицатед ацуте аппендицитис. Тхе Туркисх јоурнал оф гастроентерологy. 2014-08;25:393–397.
  13. ↑ Wилсон, W; Тауберт, КА; Геwитз, M; Лоцкхарт, ПБ; Баддоур, ЛМ; Левисон, M и др.. (Оцтобер 2007). „Превентион оф инфецтиве ендоцардитис: гуиделинес фром тхе Америцан Хеарт Ассоциатион: а гуиделине фром тхе Америцан Хеарт Ассоциатион Рхеуматиц Февер, Ендоцардитис, анд Каwасаки Дисеасе Цоммиттее, Цоунцил он Цардиовасцулар Дисеасе ин тхе Yоунг, анд тхе Цоунцил он Цлиницал Цардиологy, Цоунцил он Цардиовасцулар Сургерy анд Анестхесиа, анд тхе Qуалитy оф Царе анд Оутцомес Ресеарцх Интердисциплинарy Wоркинг Гроуп”. Цирцулатион 116 (15): 1736–54. ДОИ:10.1161/CIRCULATIONAHA.106.183095. ПМИД 17446442. »Америцан Хеарт Ассоциатион Рхеуматиц Февер« 
  14. ↑ Задик, Y; Финдлер, M; Ливне, С; Левин, L; Елад, С (Децембер 2008). „Дентистс' кноwледге анд имплементатион оф тхе 2007 Америцан Хеарт Ассоциатион гуиделинес фор превентион оф инфецтиве ендоцардитис”. Орал Сург Орал Мед Орал Патхол Орал Радиол Ендод 106 (6): е16-9. ДОИ:10.1016/j.tripleo.2008.08.009. ПМИД 19000604. 
  15. ↑ 15,0 15,1 15,2 Панкеy ГА, Сабатх ЛД. (Марцх 2004). „Цлиницал релеванце оф бацтериостатиц версус бацтерицидал мецханисмс оф ацтион ин тхе треатмент оф Грам-поситиве бацтериал инфецтионс”. Цлин Инфецт Дис. 38 (6): 864–870. ДОИ:10.1086/381972. ПМИД 14999632. 
  16. ↑ Масцио ЦТ, Алдер ЈД, Силверман ЈА (Децембер 2007). „Бацтерицидал ацтион оф даптомyцин агаинст статионарy-пхасе анд нондивидинг Стапхyлоцоццус ауреус целлс”. Антимицроб. Агентс Цхемотхер. 51 (12): 4255–60. ДОИ:10.1128/AAC.00824-07. ПМЦ 2167999. ПМИД 17923487. 
  17. ↑ Пелцзар, M.Ј., Цхан, Е.C.С. анд Криег, Н.Р. (1999) "Хост-Парасите Интерацтион; Нонспецифиц Хост Ресистанце", Ин: Мицробиологy Цонцептс анд Апплицатионс, 6тх ед., МцГраw-Хилл Инц., Неw Yорк, У.С.А. пп. 478–479.
  18. ↑ Рхее КY, Гардинер ДФ (Септембер 2004). „Цлиницал релеванце оф бацтериостатиц версус бацтерицидал ацтивитy ин тхе треатмент оф грам-поситиве бацтериал инфецтионс”. Цлин. Инфецт. Дис. 39 (5): 755–6. ДОИ:10.1086/422881. ПМИД 15356797. 
  19. ↑ Wиеганд I, Хилперт К, Ханцоцк РЕW (Јануарy 2008). „Агар анд бротх дилутион метходс то детермине тхе минимал инхибиторy цонцентратион (МИЦ)оф антимицробиал субстанцес”. Натуре Протоцолс 3 (2): 163–175. ДОИ:10.1038/nprot.2007.521. ПМИД 18274517. 
  20. ↑ Спану Т, Сантангело Р, Андреотти Ф, Цасцио ГЛ, Веларди Г, Фадда Г (Фебруарy 2004). „Антибиотиц тхерапy фор севере бацтериал инфецтионс: цоррелатион бетwеен тхе инхибиторy qуотиент анд оутцоме”. Инт. Ј. Антимицроб. Агентс 23 (2): 120–8. ДОИ:10.1016/j.ijantimicag.2003.06.006. ПМИД 15013036. 
  21. ↑ Схарма, К.К., Санграула, Х., Медиратта, П.К. (Децембер 2002). „Соме неw цонцептс ин антибацтериал друг тхерапy” (ПДФ). Индиан Јоурнал оф Пхармацологy 34 (6): 390–396. Архивирано из оригинала на датум 2015-07-13. Приступљено 13 Новембер 2008. 
  22. ↑ Цалдерон ЦБ, Сабундаyо БП (2007). Антимицробиал Цлассифицатионс: Другс фор Бугс. Ин Сцхwалбе Р, Стееле-Мооре L, Гоодwин АЦ. Антимицробиал Сусцептибилитy Тестинг Протоцолс. ЦРЦ Пресс. Таyлор & Францес гроуп. ИСБН 978-0-8247-4100-6
  23. ↑ Финберг РW, Моеллеринг РЦ, Таллy ФП (Новембер 2004). „Тхе импортанце оф бацтерицидал другс: футуре дирецтионс ин инфецтиоус дисеасе”. Цлин. Инфецт. Дис. 39 (9): 1314–20. ДОИ:10.1086/425009. ПМИД 15494908. 
  24. ↑ Марк С Бутлер1, Марк А Бласковицх1 анд Маттхеw А Цоопер1 (2013). „Антибиотицс ин тхе цлиницал пипелине ин 2013”. Тхе Јоурнал оф Антибиотицс 66: 571–591. ДОИ:10.1038/ja.2013.86. 
  25. ↑ Цунха БА. Антибиотиц Ессентиалс 2009. Јонес & Бартлетт Леарнинг, ИСБН 978-0-7637-7219-2 п. 180, фор еxампле.
  26. ↑ Сривастава, А; Талауе, M; Лиу, С; Деген, D; Ебригхт, РY; Синева, Е и др.. (2011). „Неw таргет фор инхибитион оф бацтериал РНА полyмерасе: 'сwитцх регион'”. Цурр. Опин. Мицробиол. 14 (5): 532–43. ДОИ:10.1016/j.mib.2011.07.030. ПМЦ 3196380. ПМИД 21862392. 
  27. ↑ вон Нуссбаум, Ф; Брандс, M; Хинзен, Б; Wеиганд, С; Хäбицх, D (2006). „Антибацтериал натурал продуцтс ин медицинал цхемистрy--еxодус ор ревивал?”. Ангеw. Цхем. Инт. Ед. Енгл. 45 (31): 5072–129. ДОИ:10.1002/anie.200600350. ПМИД 16881035. 
  28. ↑ Wиллиам Андреw Публисхинг (2013). Пхармацеутицал Мануфацтуринг Енцyцлопедиа. Елсевиер Сциенце. стр. 305. 
  29. ↑ „Топицал Антибиотицс”. Приступљено Јулy 23, 2014. 
  30. ↑ 30,0 30,1 Слама ТГ, Амин А, Брунтон СА (Јулy 2005). „А цлинициан'с гуиде то тхе аппроприате анд аццурате усе оф антибиотицс: тхе Цоунцил фор Аппроприате анд Ратионал Антибиотиц Тхерапy (ЦАРАТ) цритериа”. Ам. Ј. Мед. 118 Суппл 7А (7): 1С–6С. ДОИ:10.1016/j.amjmed.2005.05.007. ПМИД 15993671. 
  31. ↑ „Антибиотиц-Ассоциатед Диаррхеа - Алл yоу схоулд кноw”. Архивирано из оригинала на датум 2015-04-25. Приступљено 2014-12-28. 
  32. ↑ Пиротта MV, Гарланд СМ (2006). „Генитал Цандида специес детецтед ин самплес фром wомен ин Мелбоурне, Аустралиа, бефоре анд афтер треатмент wитх антибиотицс”. Ј Цлин Мицробиол. 44 (9): 3213–3217. ДОИ:10.1128/JCM.00218-06. ПМЦ 1594690. ПМИД 16954250. 
  33. ↑ Тхацкер, Јамес D. (2012). „Тхе лаw оф унинтендед цонсеqуенцес анд антибиотицс”. Опен Јоурнал оф Иммунологy 02 (2): 59. ДОИ:10.4236/oji.2012.22007. 
  34. ↑ „Антибиотицс анд Цхрониц Ливер Дисеасес”. Архивирано из оригинала на датум 2017-05-01. Приступљено 2015-06-28. 
  35. ↑ 35,0 35,1 35,2 Wеавер К, Гласиер А (Фебруарy 1999). „Интерацтион бетwеен броад-спецтрум антибиотицс анд тхе цомбинед орал цонтрацептиве пилл. А литературе ревиеw”. Цонтрацептион 59 (2): 71–8. ДОИ:10.1016/S0010-7824(99)00009-8. ПМИД 10361620. 
  36. ↑ Wеисберг Е (Маy 1999). „Интерацтионс бетwеен орал цонтрацептивес анд антифунгалс/антибацтериалс. Ис цонтрацептиве фаилуре тхе ресулт?”. Цлин Пхармацокинет 36 (5): 309–13. ДОИ:10.2165/00003088-199936050-00001. ПМИД 10384856. 
  37. ↑ Хассан Т (Марцх 1987). „Пхармацологиц цонсидератионс фор патиентс такинг орал цонтрацептивес”. Цонн Дент Студ Ј 7: 7–8. ПМИД 3155374. 
  38. ↑ Орме ML, Бацк ДЈ (Децембер 1990). „Фацторс аффецтинг тхе ентерохепатиц цирцулатион оф орал цонтрацептиве стероидс”. Ам. Ј. Обстет. Гyнецол. 163 (6 Пт 2): 2146–52. ДОИ:10.1016/0002-9378(90)90555-L. ПМИД 2256523. Архивирано из оригинала на датум 2010-11-18. Приступљено 2015-06-28. 
  39. ↑ Лwанга, Ј; Меарс, А; Бингхам, Ј С; Брадбеер, C С (2008). „До антибиотицс анд алцохол миx? Тхе белиефс оф генитоуринарy цлиниц аттендеес”. БМЈ 337: а2885. ДОИ:10.1136/bmj.a2885. 
  40. ↑ „антибиотицс-анд-алцохол”. Архивирано из оригинала на датум 2010-11-18. Приступљено 2015-06-28. , Маyо Цлиниц
  41. ↑ „Антибиотицс ФАQ”. МцГилл Университy, Цанада. Архивирано из оригинала на датум 16 Фебруарy 2008. Приступљено 17 Фебруарy 2008. 
  42. ↑ Стоцклеy, ИХ (2002). Стоцклеy'с Друг Интерацтионс (6тх изд.). Лондон: Пхармацеутицал Пресс. 

Литература

уреди
  • Урсула Тхеуретзбацхер: Микробиологие им клинисцхен Аллтаг. Еррегер, Диагностик, Тхерапие. 2. Ауфлаге, Кохлхаммер, Стуттгарт 1999/2005, ИСБН 3-17-016665-4.
  • Цлаус Симон, Wолфганг Стилле: Антибиотика-Тхерапие ин Клиник унд Праxис. Сцхаттауер, Стуттгарт 1985, ИСБН 3-7945-1970-1.
  • Wолфганг Стилле, Ханс-Реинхард Бродт, Андреас Х. Гролл, Гудрун Јуст-Нüблинг: Антибиотика-Тхерапие. 1. Нацхдруцк дер 11. Ауфлаге, Сцхаттауер, Стуттгарт 2006, ИСБН 3-7945-2160-9.
  • Петер Хеисиг: Wас ист неу ан Кетолиден унд Оxазолидинонен? Wиркунгс- унд Ресистензмецханисмен. Ин: Пхармазие ин унсерер Зеит Бд. 33, Нр. 1, 2004, С. 10–19, ИССН 0048-3664.
  • Радка Алеxy, Клаус Кüммерер: Антибиотика ин дер Умwелт. Ин: КА: Корреспонденз Абwассер, Абфалл. Бд. 52, Нр. 5, 2005, ИССН 1616-430X, С. 563–571.
  • M. Гроте, C. Сцхwаке-Андусцхус, Х. Стевенс, Р. Мицхел, Т. Бетсцхе анд M. Фреитаг: Антибиотика-Ауфнахме вон Нутзпфланзен аус Гüлле-гедüнгтен Бöден – Ергебниссе еинес Моделлверсуцхс. Ин: Јоурнал фüр Вербрауцхерсцхутз унд Лебенсмиттелсицхерхеит. Бд. 1, Нр. 1, Биркхäусер, Басел 2006, ИССН 1661-5751 (Принт), С. 1661–5867 (Онлине).
  • Хидетада Хиракаwа, Харуyосхи Томита: Интерференце оф бацтериал целл-то-целл цоммуницатион: А неw цонцепт оф антимицробиал цхемотхерапy бреакс антибиотиц ресистанце. Ин: Фронтиерс ин Мицробиологy. Нр. 4, 13. Маи 2013, С. 114, ДОИ:10.3389/fmicb.2013.00114.

Вањске везе

уреди
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Antibiotik&oldid=42326583”